25.02. Почео сам маму и тату све више да частим кикотањем. Видим они уживају и смеју се самном, и тако се ми сво троје кикоћемо док ја не почнем да штуцам. Е онда се они растуже и помажу ми да престанем са штуцањем, вероватно им се то не допада, када ми нонстоп мењају положаје, поје ме водом, носе ме у наручју, што и није тако лоше. А кад престанем да штуцам, они би да ме спусте, а ја им онда кажем ЕЕЕЕЕЕЕ, па најбоље сад да легнем када ми је баш овако лепо. Е мало сутра, нећу. Е онда они пробају да седну, ЕЕЕЕЕЕЕ не може ни то, јер нагла промена надморске висине мени никако не прија. И тако ме онда мама и тата носе по стану, свашта ми причају, свашта показују, док ме не савлада сан... Уф, тај сан ме увек пређе.
Тата је почео да размишља о увођењу немлечне хране у мој мени, мада су и он и мама доста неодлучни око тога. Водили су ме и код моје тетка-Стела да ме мери и за три недеље сам се угојио 380г, што му дође да имам 7380г. Мама је ипак за то да се са пробом укуса крене са пуних пет месеци. Значи мораћу још мало да се стрпим.
01.03. Данас сам добио новог другара, зове се Џеки. То је пишана куца, која има огромене гумене шапе, одличне за грицкање. Одмах сам га заволео и сада смо нераздвојни.
07.03 Опет смо ишли за Нови Сад, овај пут на контролу код неонатолога. Рекао је да имам бронхитис, па су се мама и тата мало успаничили. И мама је болесна, има температуру, па то ствара додатну бригу. Углавном ја сам супер и не знам шта им је тај бронхитис, мало али врло мало шкрипи када дишем, а то не често. Тата је био код моје докторице и донео неку скаламерију, па су се он и мама договарали шта ће с њом и на крају је један део те скламерије завршио мени на лицу. Из тога излази неки бели дим и ја то морам удишем. То се зове инхалација. Није лоше, мало сам се борио с мамом, јер то је ко моје играчке, па могу и ја да држим. Знимљиво је када ја причам у то чудо, баш смешно звучи. Пробао сам и да га грицнем, није нешто, али грицкам га и даље. И тако мене инхалирају ујутру и увече, а поред тога пијем и нешто као сокић. Видим да мама баш и није добре воље, стално се хвата за главу и као да јој се јако спава, вероватно од температуре.
Чика неонатолог ме је мерио и имам 7500г.
08.03. Требали смо мама и ја да идемо код бабе и деде, а тата на семинар, али све је отказано, зато што смо мама и ја болесни, па сад сви седимо код куће.