пети месец

<<< претходна следећа >>>

12.03. Молим да се овај датум запамти, зато сам га и подебљао, јер је јако битан у мом животу. Наиме, ја данас имам тачно четири месеца, две недеље и пет дана и мама је решила да ми дâ да пробам нешто што није млеко. Пробао сам РИЖОЛИНО!!!! На кашикицу, ручкао сам као одрасли. Мама се толико двоумила око увођења немлечне хране и никако није хтела да почне пре него сто напуним пет месеци, али ето нешто се у њој преломило. Данима је шетала по граду, размишљала и тражила и данас ми коначно смиксала тај чувени оброк. Добро, није то баш оброк, само једна кашикица, али доста је за почетак, да се ја и тај рижолино упознамо. И шта да вам кажем, није ни тако лоше, мама га је смућкала с њеним млеком, па ко би томе могао да одоли, неко други можда и би, али ја никако, поручкао сам све у сласт, а после сам ипак сикио, да се наручкам к`о беба.

Чуо сам мамин план, негде је читала да се намирнице уводе постепено, једна по једна, три дана, па се онда уводи друга, три дана, па трећа и то прво поврће, па воће, али наравно све се почиње с рижолином, који сам ја већ почео да њупам. Мама ће недељу дана да уводи сваку намирницу, сваког понедељка нову, тако се њој чини најбоље и ја јој верујем.

Мерили су ме данас на контроли, имам 7650г и висок сам 67цм, а обим главе ми је 40цм

14.03. Био сам на контроли и решио сам се оне досадне инхалације.

15.03. Још један битан датум у овој недељи. Остао сам сам на французу и помисло сам што ја не бих изненадио маму нечим лепим. Толико се труди и она, а и тата с оним вежбицама. Па хајде да пробам нешто. С леђа на бок могу да се окренем, то сам пробао, поготово када треба да сиким, али још нисам пробао да се окренем с бока на стомак. Покушавао сам, није да нисам, али обично забоћам главу у душек, а гуза ни да мрдне. И хајде, да пробам и ооооооо, успео сам. Сад само мама да наиђе.....ево је......шокирала се. Остала је забезекнута, није то очекивала и онда као да не верује својим очима вратила ме на бок. Сад морам све из почетка и то док ме она гледа. Па добро, не верујем да ћу успети, али да пробам, ооооооооооо, и опет сам успео. Ааааааааааа мама, шта кежеш? Зар нисам веЈики? Тата би ми обећао да ће да ме води на пиво за ово, а мама ме је подигла у вис и љубила ме, грлила ме, љубила и грлила...

<<<претходна следећа >>>

 

[почетна] [дневник] [како Оги расте] [галерија] [књига утисака]

copyright © Stevan Spajic 2007