21.05. Ево данас пуним седам месеци. Мами време јако лети и каже да јој све више личим на дечака, а све мање на бебу.
Оно што сам вам остао дужан јесте утисци о месу. Па није лоше. Када ми прија ручкам, а када не онда ми ни воће не треба. Пиринач и кукуруз већ пар дана не добијам да једем, јер је моја кака постала тврда. Тако да сам на поврћу и воћу, а ја баш волим пиринач и кукуруз. Пијем и сок од шљива и много је леп.
24.05. Јутрос сам ПАО с кревета. Мама ме оставила самог на французу на моменат, а ја сам био нешто у фазону превртања. Јесте да је она поређала јастуке око мене, али ја сам врло спретно њих прескочио и завршио на поду, мислио сам да је с друге стране нешто много занимљиво, када ми мама не да да идем тамо. Да сам знао да ћу се тако ударити не бих ја. Јако сам се поплашио, али мислим да је мама још више. Још нисам ни почео да плачем, а она је била ту и почела да ме диже. А када сам њу осетио почео сам да вриштим и да јој се жалим, а она је јако плакала. Тата се исто брзо појавио, мама га је звала. Ја сам већ тада престао да плачем, али мама није. Мене је све брзо прошло, а како и не би када сам цео дан био на рукама и само су ме мазили и љубили. А мама ко мама, свако мало сам је видео како палче. И сaда док вам ово пише, она плаче.
27.05. Е данас је велики дан за мене. Данас је моје крштење. И поред тога што су се мама и тата нормално понашали цео дан, и покушавали да ме успавају, и терали ме да што више спавам, ја сам намирисао да се ту нешто спрема. И био сам у праву. Водили су ме у једну велику кућу, та кућа се зове црква. Мало је мрачна за мој укус, али зато има пууууунооооооо слика и то ми се јако свидело. Онда је дошао један чика са брадом и почео је да ми нешто прича. Нису ме држали ни мама, ни тата, већ мој кум. А оно што ми се највише допало је свећа коју је моја кумица-Јасмина држала. Е све је то било занимљиво неко време, али онда га је онај чика, који је пуно причао, нешто одужио, и мени је постало досадно. Ни мама, ни тата нису били близу, а ја сам постао и сањив и решио сам да мом куму задам мало мука. Почео сам да палчем, прво по мало, али када сам видео да нема ефекта, да се ту баш нико не штреца много, сем кум, почео сам да урлам. А кум, е он се презнојавао, нунао ме, љубио ме, мада није баш помогло, јер сам се баш наљутио, поготово на чику с брадом када ме је полио водом преко главе. Тада је и мама морала да дође, мада сам толико био бесан и тужан, да ни она баш није могла да ме утеши, а ја сам само желео да изађем из цркве. Смирио сам се тек када сам угледао сунце. Након кршења смо отишли на термални базен и сва велика деца су отишла да се купају, а ја сам их гледао и уживао. Било је пуно мојих пријатеља, сви су ме грлили и љубили, ишао сам из руке у руку, добио сам пуно поклона, што испада да се оно моје плакање у цркви исплатило.
