Е тако, решили смо један проблем, али зато имамо други. Ја сам једна јако живахна беба, али по мало сам лењ. Када ме докторица подиже из лежећег положаја у седећи, ја баш нећу да сарађујем, па ми глава остане назад. Јесте да сада имам три месеца, али ја сам раније рођен и још имам форе за то, али мама и тата неће да ризикују, па су ме водили у Нови Сад код физијатра. Знам ја, њима је до шврћкања. Прегледао ме је један чика и рекао је да је самном све у реду и рекао мами да останемо једно десетак дана у болници да научимо неке вежбице, али на крају смо се ипак договорили да ћемо долазити амбулантно. Како би ми без таје?
24.01.сам почео да учим вежбице по Војти. У питању су прва и друга вежба. Прва још како тако прође без суза, али друга, грозна је, не прија ми никако и плачем, јесте да сам ја дечкоња, али морам да признам да плачем. И немјте сада да ми се смејете. Мами је јако тешко када ја плачем, али не одустаје. И прву и другу вежбицу радимо по 6 пута и тако три пута дневно. Приметили су да већ има напредка, почео сам да отварам шаке, много сам стабилнији када лежим на стомаку, а то ми је и омиљени положај. Што се дизања главе тиче, е то ћемо видети када одемо на контролу, то је још рано.
02.02. Оде таја данас на семинар, а ја и мама, да не будемо три дана сами се преселили код бабе у Банат. Лепо је тамо, али једва чекам да дође пролеће, мама каже да је онда још лепше, јер тамо има двориште. Ја још увек не знам шта је то, када сазнам јавићу вам, а рећи ћу вам и да ли ми се то двориште уопште и свиђа. Углавном, ми смо код бабе и деде провели три дана. Није било лепо време, па нисмо нигде ишли, али зато су долазили рођаци да ме виде. Мама није заборавила да радимо вежбице, а таман је могла, па ипак смо у гостима, али није. Оно што је било најлепше код бабе и деде је то што они немају креветац, па смо мама и ја спавали заједно, уживанција једна. Мазили смо се две ноћи, мада она каже да сам је ја мало шутао и чупао, али ја се тога не сећам, а није ни битно, битно да је мени било лепо.
И после три дана стиже мој ћаки, како смо се само обрадовали једно другом. Добио сам и поклон, прве ципелице. Јој како су само лепе, и сада више нећу ићи у скитњу бос, ко нека беба, већ к'о прави дечкоња.