Ефекти на овој страни су видљиви у потпуности само у Internet Explorer-у (нажалост).
25. децембра смо ишли код бабе и деде у Нови Бечеј на Божић. Мама и тата су ме лепо обукли. Јој сто ми познато ово одело…..јао, па да, то је моје прво одело, у њему сам изашао из породилишта. Сада када сам начео трећи месец мени оно стоји као саливено.
Окитили смо и јелку. Дивна је, а тек сијалице, баш ми привлаче пажњу.
Стигла је и моја прва нова година. Добро, још сам ја мали да бих био будан и да чекам поноћ, али ја сам је дочекао у царству снова, а већ у првим минутима Нове Године, ја сам сикио.
Нисам вам се ни хвалио да сам почео да се смејем када видим маму, успевам чак и да је отпратим погледом ако не протуњи поред мене. Почео сам да гучем, најпре ГА, а затим ГИИИИИИИИ, а ту је и ГЕЕЕЕЕЕЕ. Мама и тата су одушевљени. Највише сам у елементу раном зором, негде око 6. Још око 4-5 почнем да плачем, јер доста је било бити сам у креветцу, хоћу и ја на французу да се вртим. Е када ме ставе између њих почиње права уживанција. Бацим поглед лево, кад оно мама, бацим поглед десно, кад оно тата, лево-мама, десно-тата, лево-мама, десно-тата. И онда смех на глас, ма милина. И то траје и траје, наравно они су одавно одустали од спавања, а ја се смејем и смејем. Е најчешће се то моје смејање заврши тако што се ја загрцнем, па бљуцнем, и онда штуцам. Има и мало другачији сценарио јутра. Почетак је исти, значи плакање, па на фаранцуз, па ми мама да да сиким и њој се спава, све закуцава, али ја јој не дам, па ко је још видео да мама спава док беба сиса, ма ајте молим вас. И када се ја насиким, можемо мало и да задремамо. Пардон, могу ја да дремнем, мама не може, она нека устане. Добро, њу сам истерао из кревета, то и није било тако тешко, јер се она боји да спава поред мене. Е сад остаје таја. С њим иде мало теже. Он је хронично неиспаван, па ко му је крив кад леже око 1-2, а ја се будим око 4-5. Али мало по мало успем и њега да пробудим, па тражим да ми ради тресогуз, (то вам је ритмично померање моје пелене, лево-десно, а може и тапкање горе-доле). И ја тако лагано тонем у сан, али ако рано стане, морам да казем А!, па он мора да настави. А када ја стварно заспим он устаје, јер више нема спавања. И онда уживанција - француз је мој!